1. фебруар 2003. У несрећи свемирског шатла Колумбија који се распао изнад Тексаса погинуло је свих седам астронаута



жүктеу 101.97 Kb.
Дата19.02.2019
өлшемі101.97 Kb.

1. фебруар 1918. — Топовским пуцњем са крстарице "Санкт Георг" означен почетак побуне око 6.000 морнара у аустроугарској ратној флоти у Боки Которској.
1. фебруар 1942. — Вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг постао је председник марионетске владе у окупираној Норвешкој, у Другом светском рату.
1. фебруар 2003. — У несрећи свемирског шатла Колумбија који се распао изнад Тексаса погинуло је свих седам астронаута.
2. фебруар 1834. — Српски кнез Милош Обреновић објавио трећи хатишериф турског султана Махмуда II.
2. фебруар 1943. — Совјетска Црвена армија после шестомесечних борби код Стаљинграда присилила немачку Шесту армију на капитулацију. Тиме завршена једна од кључних битака у Другом светском рату.
3. фебруар 1830. — На мировној конференцији у Лондону, Грчкој призната независност од Отоманског царства.
4. фебруар 1783. — Велика Британија је у Паризу потписала споразум о признању САД, чиме је окончан осмогодишњи британско-амерички рат, познат као Амерички рат за независност.
4. фебруар 1789. — За првог председника САД изабран је Џорџ Вашингтон, који је у рату за независност од Велике Британије (1775—1783) командовао војском колониста.

4. фебруар 1804. — Дахије су у Сечи кнезова погубиле неколико најистакнутијих српских народних главара, што је био непосредни повод за избијање Првог српског устанка.


4. фебруар 1861. — Делегати шест одметнутих америчких држава су у Монтгомерију образовали Конфедеративне Америчке Државе.
4. фебруар 2003. — Изгласана је Уставна повеља и Закон о њеном спровођењу, чиме је престала да постоји Савезна Република Југославија, а настала Државна заједница Србија и Црна Гора.
5. фебруар 1596. — Јапански шогун Тојотоми Хидејоши забранио хришћанство у Јапану и наредио да се погуби 26 особа које су прешле у католичку веру.
5. фебруар 1814. — У Бечу објављена "Мала простонародна славеносербска песмарица" Вука Караџића.
5. фебруар 1994. — Током рата у Босни и Херцеговини на сарајевској пијаци Маркале у центру града од гранате је погинуло 68, а рањено 200 људи.
5. фебруар 2001. — У експлозији у московском метроу повређено је најмање 224 особа.
6. фебруар 1701. — Почео је рат за шпанско наслеђе, после којег је Шпанија изгубила Гибралтар, поседе у Низоземској, Миланско војводство, Напуљско краљевство и Сардинију.
6. фебруар 1830. — Објављен је хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије у оквиру Отоманског царства.
6. фебруар 1876. — У Србији основано Друштво Црвеног крста.

6. фебруар 1958. — У авионској несрећи на минхенском аеродрому погинула 23 путника, међу којима осам играча енглеског фудбалског клуба "Манчестер јунајтед".


6. фебруар 1999. — У замку Рамбује код Париза председник Француске Жак Ширак отворио мировну конференцију о Косову и Метохији.
7. фебруар 1971. — Жене у Швајцарској референдумом добиле право гласа.
7. фебруар 1984. — Амерички космонаут Брус Мекендлс током мисије свемирског брода "Чаленџер" постао први човек који је прошетао свемиром користећи јединицу за маневрисање космонаута.
7. фебруар 1990. — Пленум Централног комитета Комунистичке партије СССР прихватио предлог лидера Михаила Горбачова за укидање 70-годишњег монопола на власт те партије, чиме је отворен пут за вишепартијски политички систем.
8. фебруар 1347. — Окончан је грађански рат у Византији договором о подели власти између Јована V Палеолога и Јована VI Кантакузина.
8. фебруар 1560. — Турске галије натерале у бекство шпанску флоту, под командом војводе Медине, у бици код града Триполија, који су Турци 1551. преузели од Шпаније.
8. фебруар 1587. — После 19 година заточеништва погубљена шкотска краљица Мери Стјуарт, због учешћа у завери за збацивање са престола енглеске краљице Елизабете I.
8. фебруар 1984. — На стадиону "Кошево" у Сарајеву, у присуству 50.000 гледалаца, отворене су Зимске олимпијске игре 1984.
8. фебруар 1992. — Чланице Европске заједнице у Мастрихту, у Холандији, потписали Мастрихтски уговор којим је та економска заједница од 1993. постала и политичко-правна унија, Европска унија.
9. фебруар 1801. — Мировним уговором Аустрије и Француске престало да постоји Свето римско царство.

9. фебруар 1917. — Због покушаја бугарске војске да мобилише српске регруте у окупираним областима у јужној Србији, у Првом светском рату, избио Топлички устанак.

9. фебруар 1934. — Југославија, Грчка, Турска и Румунија у Атини потписале Балкански пакт, одбрамбени савез од бугарских и италијанских аспирација.

9. фебруар 1942. — У њујоршкој луци избио пожар на француском путничком броду "Нормандија", тада највећем и најелегантнијем на свету, после чега је брод потонуо.

9. фебруар 1943. — Почео противнапад партизана у Другом светском рату против здружених немачких, италијанских, усташких и четничких снага у бици на Неретви.

9. фебруар 1991. — На референдуму у Литванији, из којег су били искључени грађани руске националности, више од 90% бирача гласало за отцепљење од СССР.


10. фебруар 1258. — Монголи заузели Багдад, тадашњи центар исламског света, спалили град и побили 10.000 људи и уништили Абасидски халифат.

10. фебруар 1837. — У двобоју убијен руски писац Александар Сергејевич Пушкин, зачетник реализма у руској прози и један од највећих лиричара светске књижевности.

10. фебруар 1891. — Заслугом српског геолога Јована Жујовића на Великој школи у Београду основано Српско геолошко друштво, једно од најстаријих научних друштава у Србији.
10. фебруар 1996. — Рачунар IBM-а назван „Дубоко плаво“ ушао у историју шаха победом над светским прваком Гаријем Каспаровим.
11. фебруар 1919. — Фридрих Еберт је изабран за првог председника Немачке, која је после Првог светског рата постала република.

11. фебруар 1929. — Потписан је Латерански уговор између Италије и Свете столице, којим је створена независна папска држава Ватикан.

11. фебруар 1945. — У Јалти на Криму завршена је конференција лидера трију великих сила антихитлеровске коалиције који су ускладили војне планове за окончање Другог светског рата и договорили се о оснивању Уједињених нација.

11. фебруар 1997. — Под притиском међународне јавности и тромесечних грађанских и студентских протеста председник Србије Слободан Милошевић је посебним законом (lex specialis) признао резултате локалних избора на којима је победила опозициона коалиција "Заједно".


12. фебруар 1912. — Абдицирао последњи кинески цар Пу Ји, из династије Манчу, Кина постала република, а први председник Сун Јат Сен.
12. фебруар 1942. — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из логора Црвени крст код Ниша, у Другом светском рату, а 105 затвореника успело да побегне.

12. фебруар 1999. — Пољска, Мађарска и Чешка, прве од бивших чланица Варшавског пакта, прикључиле се НАТО-у.

12. фебруар 2002. — Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу почело суђење бившем председнику Србије и Југославије Слободану Милошевићу.
13. фебруар 1633. — Инквизиција Католичке цркве у Риму лишила слободе астронома Галилеа Галилеја због његовог залагања за Коперников хелиоцентрични систем.
13. фебруар 1945. — Амерички и британски авиони су почели тродневно бомбардовање немачког града Дрездена.

13. фебруар 1960. — Након успешне нуклеарне пробе, Француска је постала четврта држава на свету која је стекла нуклеарно оружје.


14. фебруар 269. — Спаљен на ломачи римски свештеник и лекар Валентин, касније хришћански мученик свети Валентин. Тај датум се широм света данас слави као Дан заљубљених.
14. фебруар 1804. — На скупштини српских старешина у Орашцу код Аранђеловца донета одлука о подизању буне против дахија.

14. фебруар 1835. — У Кнежевини Србији усвојен Сретењски устав, први устав у модерној српској историји.

14. фебруар 1946. — На америчком универзитету Пенсилванија почео да ради ENIAC, први електронски рачунар опште намене.
14. фебруар 1989. — Ирански верски вођа ајатолах Рухолах Хомеини фатвом наредио смртну казну за енглеског писца индијског порекла Салмана Рушдија због дела „Сатански стихови“, које је у Ирану оцењено као увреда ислама.

14. фебруар 2003. — После шест година живота, првом клонираном сисару, овци Доли, убризгана смртоносна инјекција због симптома прогресивне болести плућа.


15. фебруар 1889. — Бојни брод УСС "Мејн" је експлодирао и потонуо у Хавани усмртивши 274 особе, што је био повод САД да објаве рат Шпанији.

15. фебруар 1928. — Из Земуна према Загребу полетео први авион југословенске цивилне авијације "Потез 29-2", једина летелица прве југословенске авио-компаније "Аеропут".

15. фебруар 1942. — Проценивши да нису у стању да одбране град, Британци у Другом светском рату предали Сингапур јапанским снагама, што се сматра највећим војним поразом Уједињеног Краљевства у његовој војној историји.
15. фебруар 2003. — На масовним протестима против инвазије на Ирак, одржаним у више од 700 градова света, учествовало између 8 милиона и 30 милиона људи, што је највећи антиратни скуп у историји.
16. фебруар 1270. — Велико војводство Литванија је однела пресудну победу над Ливонијским редом у бици код Карусеа вођеној на залеђеној површини Балтичког мора.
16. фебруар 1804. — У Сибници је вођена прва борба Карађорђа са устаницима против дахија.
16. фебруар 1943. — Норвешки командоси које је обучила британска Управа за специјалне операције су уништили фабрику коју је немачки пројекат нуклеарне бомбе користио за добијање тешке воде.

16. фебруар 1959. — Вођа герилаца Фидел Кастро постао премијер Кубе пошто је 1. јануара 1959. збацио са власти диктатора Фулгенсија Батисту.

17. фебруар 1600. — Италијански филозоф, астроном и математичар, Ђордано Бруно, спаљен је у Риму као јеретик, на основу пресуде римокатоличке инквизиције.
17. фебруар 1800. — Представнички дом САД је изабрао Томаса Џеферсона за председника и Арона Бера за потпредседника САД, чиме је решен нерешен број гласова на изборима 1800.

17. фебруар 1863. — Група грађана Женеве је основала Међународни комитет за помоћ рањенима, што ће касније постати познато као Међународни комитет црвеног крста.

17. фебруар 1864. — Јужњачка подморница "Ханли" је у Америчком грађанском рату у Чарлстону у Јужној Каролини потопила северњачки брод "Хустаник", што се сматра првим успешним нападом подморнице на ратни брод у историји поморског ратовања.

17. фебруар 2008. — Скупштина Косова и Метохије је усвојила декларацију о независности и тиме једнострано прогласила отцепљење од Србије.


18. фебруар 1229. — Фридрих II је у Шестом крсташком рату склопио десетогодишње примирје са ел Камилом, којим је повратио Јерусалим, Назарет и Витлејем без борбе и папине подршке.

18. фебруар 1930. — Клајд Томбо открио Плутон док је проучавао фотографије снимљене у јануару.

19. фебруар 356. — Император Констанције II је издао декрет којим су затворени сви пагански храмови у Римском царству.

19. фебруар 1674. — Потписан Вестминстерски мир којим је окончан Англо-холандски рат, а Нова Холандија, подручје данашњег Њујорка, припала Енглеској.

19. фебруар 1945. — Америчке снаге искрцале се у Другом светском рату на пацифичко острво Иво Џима.

19. фебруар 1978. — Египатске снаге су извеле неуспешан десант на међународни аеродром Ларнака без одобрења Кипра да би интервенисали у отмици.


20. фебруар 1986. — СССР је лансирао први модул своје свемирске станице Мир.

20. фебруар 1988. — Аутономна област Нагорно-Карабах је изгласала да се отцепи од Азербејџана и припоји Јерменији, што је изазвало рат за Нагорно-Карабах.

20. фебруар 1991. — Усвајањем амандмана 99. на Устав, којим је Република Словенија дефинисана као самостална држава, Скупштина Словеније покренула је иницијативу за издвајање из СФР Југославије.
21. фебруар 1613. — Земски сабор је једногласно изабрао Михаила I, сина московског патријарха Филарета за цара, чиме је на власт у Русији дошла династија Романов.

21. фебруар 1848. — Објављен је "Комунистички манифест" Карла Маркса и Фридриха Енгелса.

21. фебруар 1916. — Немачким нападом почела битка код Вердена у Француској, најдужа и најкрвавија у Првом светском рату.
21. фебруар 1972. — Ричард Никсон је допутовао у Пекинг као први председник САД у посети Народној Републици Кини.

21. фебруар 1974. — У Скупштини Југославије проглашен нови Устав којим су дефинисане промене у односима федерације и федералних јединица и устројство федералне заједнице.

21. фебруар 1992. — Савет безбедности Уједињених нација донео резолуцију 743 о упућивању мировних снага УН у Југославију са мандатом од 12 месеци.
22. фебруар 1371. — Роберт II Шкотски је постао краљ Шкотске, као први из династије Стјуарта.

22. фебруар 1848. — У Паризу избила револуција изазвана привредном кризом.

22. фебруар 1882. — Кнез Милан Обреновић је Србију прогласио за краљевину, а себе за краља.

22. фебруар 1997. — Шкотски научници у Розлину су објавили да је одрасла овца названа Доли успешно клонирана.

23. фебруар 1821. — Александрос Ипсилантис је у Јашију подигао рат за незавиност Грчке од Османског царства.

23. фебруар 1847. — Америчке трупе под командом генерала Захарија Тејлора су поразиле мексичку војску генерала Антонија Лопеза де Санта Ане у бици код Буена Висте.

23. фебруар 1945. — Током битке за Иво Џиму, група америчких маринаца је освојила врх планине Сурибачи и фотографисала подизање америчке заставе.

23. фебруар 1999. — Преговори српских власти и косовских Албанаца у Рамбујеу код Париза прекинути без потписивања споразума, који су преговарачима понудили међународни посредници.


24. фебруар 303. — Галерије је издао свој едикт којим је почео прогон хришћана у његовом делу Римског царства.
24. фебруар 1868. — Конгрес САД покренуо, први пут у америчкој историји, поступак опозива против председника државе Ендруа Џонсона.
25. фебруар 1570. — Папа Пије V екскомуницирао је енглеску краљицу Елизабету I због њене подршке протестантизму и англиканској цркви.

25. фебруар 1784. — Основана прва болница на Балкану — данас Клиничко-болнички центар Земун.

26. фебруар 1815. — Наполеон Бонапарта побегао из заточеништва на острву Елба и уз помоћ групе следбеника вратио се на власт у Француској.

26. фебруар 1935. — Адолф Хитлер је наредио поновно оснивање Луфтвафеа, чиме је прекршио одредбе Версајског мира.

26. фебруар 1993. — У снажној експлозији у Светском трговинском центру у Њујорку, за коју су одговорни арапски исламски терористи, погинуло шест, повређено око 1.000 људи.

27. фебруар 1876. — У Крагујевцу су избиле радничке демонстрације Црвено барјаче након неуспеле смене радикалско-социјалистичке општинске управе.


27. фебруар 1905. — Реорганизацијом Велике школе, основан Београдски универзитет, прва универзитетска установа у Србији.

27. фебруар 1933. — У пожару, за који су оптужени комунисти, је изгорео Рајхстаг, зграда немачког парламента.

27. фебруар 1996. — СР Југославија укинула санкције против Републике Српске (блокада на Дрини) уведене 4. августа 1994.
28. фебруар 1525. — Шпански освајач Ернан Кортес погубио последњег астечког цара Куаутемока.

28. фебруар 1825. — Русија и Велика Британија потписале уговор којим је одређена граница између Аљаске и Канаде.

28. фебруар 1832. — У Београду основана Народна библиотека Србије као део Државне штампарије.

28. фебруар 1933. — Адолф Хитлер, дан по паљењу Рајхстага, убедио председника Немачке Паула фон Хинденбурга да потпише Закон о одбрани народа и државе, којим су укинуте личне слободе, слобода говора и штампе и право на окупљање.

28. фебруар 1986. — У центру Стокхолма убијен премијер Шведске и лидер Социјалдемократске странке Улоф Палме.

28. фебруар 1991. — Завршен је Заливски рат, који су 42 дана САД и савезници водили против Ирака.


29. фебруар 1916. — Ступила је на снагу наредба немачке врховне команде у Првом светском рату о потапању свих наоружаних трговачких бродова земаља с којима је Немачка била у рату.

29. фебруар 1940. — Хати Макданијел је постала прва Афроамериканка која је добила Оскар за споредну женску улогу у филму "Прохујало са вихором".



29. фебруар 1992. — У Босни и Херцеговини је одржан референдум, који су Срби бојкотовали, и на ком се већина изашлих изјаснила за независну државу.


Достарыңызбен бөлісу:


©kzref.org 2019
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет