Информационо друштво



жүктеу 27.6 Kb.
Дата13.05.2019
өлшемі27.6 Kb.


ИНФОРМАЦИОНО ДРУШТВО



C C C

Нови цивилизацијски искораци

"У комуникацијама човек је био ограничен хиљадама година раздаљинама (дометима) свога Гласа или потребним временом, ударања бубња или да се донесе писмена порука. У 1960. години хиљаде милиона људи чуло је говор астронаута из васионе и видело тренутак када су ступили на месец." (Е. Фор и Сар.)

Појавом Гутенберговог изума (године 1850) и новина штампаних на рото-штампи човечанство је ушло у еру масовних комуникација. Оно што је обележило овај датум биће са разлогом означено као револуционарни искорак у културној историји. Но то је био само увод у још фасцинантнија открића која ће убрзо уследити у технологији масовних комуникација и запретити да из основа промене живот човека.

Крај 19. и безмало цео 20. век је обележен низом епохалних достигнућа у технологији масовних комуникација. За релативно кратко време од проналаска филма (1895), радија (1895), телевизије (1936), вакумске цеви (1964), биполарног кола (1964.), чип меморије (1971), транзистора (1971), и фантастичних унапређења која су пратила и прате развој ових технологија, постигнути су резултати који превазилазе најфантастичнија предвиђања писаца технолошких утопија: Орвела, Тофлера, Диксана, Кина и других.

Нема сумње да појава и технолошка достигнућа телевизије и компјутера представљају највећи цивилизацијски искорак двадесетог века. То, као и други научни и техничко-технолошки и културни прогрес, даје довољно разлога за закључак да је човечанство већ закорачило у етапу која је више година уназад у делима футуролога и других научника означавана различитим епитетима: Постиндустријско друштво, (Данијел Бел), Tpeћu талас, (Алвин Тофлер), Технократска ера, (Збигњев Бжежински), Информатичка агора, (Сајмон Норе) и др.

Бошко Влаховић, Школски мултимедија центар, Београд, Дидакта, 1998, стр. 19.

C C C


Do pojave Mekluana, niko nije smatrao medije tako presudnim faktorom u društvu. Mekluan je bio fasciniran medijima i njihovom moći, pa je iznosio tvrdnje da su mediji u suštini „produžeci ljudskog tela”. Ta fascinacija ga je navela da celokupnu čovekovu evoluciju sagleda kroz istoriju razvoja medija. U međuvremenu se pojavio i Internet, sredstvo masovnih komunikacija koje je danas još uvek u povoju i nudi nove, nesagledive mogućnosti. Novo društvo koje se formira pod snažnim uticajem masovnih medija mnogi teoretičari danas nazivaju „informacionim”... Novi mediji smanjuju kritičku moć pojedinca, podstiču zavisničko i prilagođeno ponašanje ljudi i sprečavaju razvoj autonomnih ličnosti.

Ljubomir Maširević, Mediji i društvena teorija, http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/zbornikfdu/8-9/16/download_ser_lat

C C C


Rascepkavanje rada, potrošnje i porodičnog života dovodi nas u jedan svet s one strane tradicionalnih paket-rešenja. Svako od nas mora da od fragmenata napravi svoju celinu. Pitanje je da li je jedan tako zahtevan zadatak uopšte sprovodiv, ili pak život neizbežno počinje sve više da liči na kolaž, i njime sve više upravljaju dramatični pojedinačni događaji, trenutne ideje i slučajnosti, a ne nadređeni dugoročni planovi - dakle, brzo vreme namesto polaganog vremena. Mnogi smatraju da se u mnogim oblastima života, od etike do rada, događa ovo potonje.

Industrijsko društvo

Informaciono društvo

Knjiga

World Wide Web

Jednokanalna televizija(ujedinjuje)

Višekanalna televizija (razjedinjuje)

CD/ploče

МРЗ

Logičko razmišljanje

Asocijativno, skokovito, poetsko mišljenje

Doživotna monogamija

Serijska monogamija

Vreme zlatnih satova

Doba fleksibilnosti

Dubina

Sirina

Linearno vreme

Fragmentirana istovremenost

Oskudnost informacija

Nedostatak slobode od informacija

kreativnost

bujica novih kombinacija starog

Polagana promena

reciklaža

Uzrok i posledica

nepovezanost

Organski rast

Nagomilavanje uvis

Sazrevanje i iskustvo

Kult mladosti

Trajnost, kontinuitet

Spontanost, inovacija

Postojanost, pravila

Sloboda, nesigurnost

Tomas Hilan Eriksen, Tiranija trenutka, Beograd, Biblioteka XX vek, 2003, str. 184

Достарыңызбен бөлісу:


©kzref.org 2019
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет