Медицинског факултета у фочи



жүктеу 188.92 Kb.
Дата25.02.2019
өлшемі188.92 Kb.


НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВИЈЕЋУ

МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У ФОЧИ

УНИВЕРЗИТЕТА У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

Предмет: Извjештај Комисије за оцјену подобности теме и кандидата за израду докторске дисертације

На сједници Наставно-научног вијећа Медицинског факултета у Фочи, одржаној 23.06.2016.године донијета је одлука о усвајању приједлога пројекта за израду докторске дисертације кандидата мр сц. др СинишаШолаја под називом: “Преваленција и фактори ризика за оштећење слуха код болесника лијечених редовним хемодијализама.”На истој сједници је именована и Комисија за оцјену научне заснованости теме и подобности кандидата у саставу:

1. Проф.др Ненад Арсовић, ужа научна област Оториноларингологија, Медицински факултет у Београду, ментор и предсједник Комисије;

2. Проф. др Антон Микић, ужа научна област Оториноларингологија, Медицински факултет у Београду, члан Комисије;

3. Проф. др Предраг Станковић, ужа научна област Оториноларингологија, Медицински факултет у Београду, члан Комисије;

4. Дoц. др Властимир Влатковић, ужа научна област Интерна медицина, Медицински факултет у Бањој Луци, члан Комисије;

5. Проф. др Синиша Ристић, ужа научна област Физиологија, Медицински факултет у Фочи,члан Комисије.

На основу приложене документације о предложеној теми и биографије кандидата, као и анализом досадашњег рада др Синише Шолаје, Комисија подноси Наставно-научном вијећу сљедећи



ИЗВЈЕШТАЈ

1. Кратки биографски подаци о кандидату и његовом стручном раду

Синиша Шолаја рођен је 05.07.1968. године у Фочи гдje завршава основну и средњу школу. Медицински факултет уписује школске 1987/88 године у Сарајеву. Након служења редовног војног рока започиње са студијама које прекида са почетком Отаџбинског рата и укључује се у Војску Р. Српске. По завршетку рата студије наставља на Медицинском факултету у Нишу и исте завршава 1999. године. Запослен је у Универзитетској болници у Фочи од 1999. године, службa за ОРЛ и МФХ. Специјализацију из оториноларингологије добија 2002. године, а специјалистички испит полаже на Медицинском факултету у Фочи 2006. године. Постдипломске студије завршава на Медицинском факултету у Фочи и магистарира на тему „Квалитет живота особа са тинитусом” у новембру 2014. године.

Усмјерену специјализацију из аудиологије похађа на Медицинском факултету у Београду 2010/2011, а испит положe у јануару 2012 г.

Обавља посао асистента на предмету Оториноларингологија на Медицинском факултету у Фочи. Начелник ОРЛ-МФХ одјељења од новембра 2013. године. Предсједник је Регионалног збора Коморе доктора медицине РС и предсједник управног одбора Удружења оториноларинголога РС.



2. Предмет и значај истраживања

Код хроничних бубрежних обољења којe могу дуго да се третирају примјеном различитих модалитета супституције бубрежне функције важну улогу има процјена и унапређење квалитета живота болесника. У овоме значајну улогу има процјена слушне функције те примјена превентивних и/или корективних мјера које су са њом асоциране.



3. Циљеви и хипотеза докторске дисертације

Кaндидaт je дeфинисao сљeдeћe циљeвe ихипoтeзe дoктoрскe дисeртaциje:



Циљeви

  1. Утврдитиучесталост, тип и степен оштећења слуха код пацијената лијечених редовним хемодијализама;

  2. Испитати повезаност између оштећењa слуха код болесника на хемодијализи и демографских и клиничких фактора (старост, пол, социoекономски фактори живота, занимање, узрок настанка ХБИ, вријеме трајања болести, вријеме између откривања болести и прве дијализе, врсте дијализе, броја часова дијализе недељно, индекса адекватности дијализе – Kt/V);

  3. Одредити везу између оштећења слуха код болесника на хемодијализи и коморбидитета: хроничне компликације дијабетеса, хипертензија, кардиоваскуларне болести, хиперпаратироидизам и др;

  4. Испитати повезаност између оштећења слуха и кориштења ототоксичних лијекова код болесника на хемодијализи;

  5. Испитати пoвезаност између оштећења слуха и различитих биохемијских биомаркера: биомаркери инфламације, поремећаја минерала, уремијских токсичних поремећаја и др;

  6. Утврдити утицај промјене функције слуха код пацијената на хемодијализи на квалитет живота.

Хипотезe

  • Током развоја ХБИ долази до оштећења слуха. Болесници лијечени редовним хемодијализама имају чешће сензоринеурално оштећење слуха него здрава популација.

  • Трајање ХБИ утиче на појаву сензоринеуралног оштећења слуха.

  • Већи број часова хемодијализе недељно повољно утиче на слух код пацијената са ХБИ.

  • Оптималан хомеостатски миље коме тежимо примјеном хемодијализе има повољно дејство на слушну функцију.Добро регулисани биохемијски параметри крви код пацијента на хемодијализи смањују могућност оштећења слуха.

  • Примјена лијекова са ототоксичним дејством у дози неприлагођеној функцији бубрега може да изазове оштећење слуха.

  • Примјена еритропоетина има протективне функције на појаву сензоринеуралног оштећења слуха.

  • Израженији проинфламаторни статус код пацијената праћен је оштећењем слушне функције.

4. Актуелност и подобност теме докторске дисертације

Тема предложене докторске дисертације јеактуелна и значајна, јер предвиђена истраживања могудати редефинисан приступ у третману поремећајаслушнефункцијекодособакојесетретирајухемодијализом.



5. Преглед стања у подручју истраживања – код нас и у свијету

Учесталост хроничне бубрежне инсуфицијенције (ХБИ) значајно је повећана у последњих неколико година,прије свега, због пораста броја обољелих од шећерне болести и системске хипертензије, који су главни узрок терминалне инсуфицијенције бубрега широм свијета.ХБИусловљава промјене на многим органима и системима, укључујући и аудитивни систем. Ове промјене су посљедица како деjства уремичних токсина и бројних метаболичких и ендокриних поремећаја, тако и дејства лијекова и дуготрајне примјене хемодијализа.

Губитак слуха код пацијената са ХБИ је давно уочен. Оштећење слуха је сензоринеуралног типа и обично се дијагностикује код пацијената код којих хронична болест бубрега дуго траје. У односу на општу популацију, губитак слуха је чeшћи код болесника са ХБИ са преваленцом од 45% до 75%.

Оштећења слухакод болесника који се лијече хемодијализом могу бити посљедица утицаја ХБИ и утицаја хемодијализе. Постоји много теорија о начину губитка слуха због ХБИ.

Гломеруларна мембрана и стрија васкуларис унутрашњег уха су структурално и функционално веома сличне. Kохлеа и бубрег имају исте физиолошке функције у смислу хомеостазе водено-електролитске и кисело базне равнотеже, која како локално у унутрашњем уху, тако и у цијелом организму (системски) зависи од бубрежне функције. Слични транспортни протеин: јонски канали, носачи, и АТПазне пумпе који се налази у уху постоје и у бубрезима, гдје су важни за јонске размјене на нивоу ћелијске мембране. Поред тога, ова два органа се одликују и заједничким антигенима који их чине осјетљивим на имунолошке факторе као и ототоксичне лијекове под одредјеним факторима, изгледа првенствено генетским. Неке болести и синдроми истовремено захватају бубрег и кохлеу. Такође, неки љекови, као што су диуретици Хенлејеве петље и аминогликозиди имају истовремено токсично дејство и на бубрег и на кохлеу. Како се диуретици често користе код болесника са ХБИ, претпоставља се да је њихова ототоксичност један од могућих механизама губитка слуха.

Хемодијализа може имати важну улогу у настанку губитка слуха у ХБИ. Хроничне хемодијализе резултују са акумулацијом амилоидних материјала у многим ткивима укључујући и унутрашње ухо. Токсичност ових материја, код пацијената на хемодијализи, може имати утицаја на губитак слуха.

Поред осталих сличности између бубрега и унутрашњег уха постоји и сличност у карактеристикама микроциркулације ова два органа. Поремећаји микроциркулације у унутрашњем уху углавном изазивају електролитску неравнотежу и као посљедицу имају поремећај кохлеарног потенцијала а тиме и сензорне проводљивости. У бубрегу микроциркулација обезбјеђује стабилност и правилно функционисање гломерула. Поремећај микроциркулације у бубрегу се често јавља током инфламаторних процеса, код хроничних нефропатија и кардиоваскуларних обољења.

Kлиничке студије доводе у везу нефропатију и оштећење слуха али још увијек постоје моге непознанице у погледу етиологије и етиопатогенезе. Могући етиопатогенетски механизам губитка слуха у хроничној нефропатији доводи се у везу у сличношћу перицита и подоцита у унутрашњем уху и гломеруларној микроциркулацији у погледу структуре и функције. У радовима појединих аутора истиче се инфламација, као могући етиопатогенетски механизам хипакузије и хроничне нефропатије, која доводи до дегенеративних процеса на нивоу подоцита/ перицита у васкуларном ендотелу а што као резултат има поремећај у микроциркулацији ових органа и поремећај функције.



Одређена збивања током ембриогенезе, повезују унутрашње ухо и бубреге, те одређени мутирани гени имају кључну улогу у истовременој појави поремећаја слушне функције и функције бубрега. Тако оштећења која се јављају у неким наследним болестима/ синдромима укључују и ухо и поремећај функције бубрега. У Алпортовом синдрому мутације гена који кодирају синтезу колагена, главног састојка базалне мембране у бубрезма, оку и уху могу да доведе до ХБИ, хипоакузије и промјена на оку са различитим степеном тежине. У Пандредовом синдрому долази до мутације гена који кодира анијонски транспортер који се налази у унутрашњем уху, бубрезима, штитној жлијезди и контролише трансцелуларну размјену негативно наелектрисаних јона. Мутације овога гена су повезане са појавом сензoринеуралног хипоакузиса, тиреопатијом и поремећајима бубрежне функцијe. Генетске абнормалности у вези са ото-нефротским синдромом настају због поремећаја у транспорту К и Na јона у унутрашњем уху и бубрежним тубулима као и поремећај синтезе протеинa од значаја за ендолимфатичну хомеостазу и регулисање тубуларног јонског транспорта. Ове сличности између бубрега и унутрашњег уха могу објаснити и штетан утицај неких ото и нефротоксичних лијекова као што су фуросемид, цисплатина, аминогликозиди и сл.

  1. Значај истраживања са становишта актуелности у одређеној научној области

Дуготрајни третман примјеном различитихмодалитета супституције бубрежнефункцијеа такође икоморбидитетикојипрате основни узрок настанка хроничне бубрежнеинсуфицијенцијемогу довести до поремећаја слушнефункције. У том погледу је од значаја истражити факторе значајне за поремећаје слушнефункцијеуовихболесника.

  1. Веза са досадашњим истраживањима

Подаци из литературе указују на повећање учесталости оштећења слуха код болесника са хроничном нефропатијом: Менеа и сарадници су показали да је сензоринеурални губитак слуха чешћи код пацијента са ХБИ него уопштој популацији. Гатланд наводи да дијализа изазива промјене осмолалитета течности унутрашњег уха и електролитног састава ендолинфе што доводи до губитка слуха у пацијента са ХБИ. Експерименти на заморцима потврђују клиничка запажања да губитак слуха код пацијената са ХБИ настају због електролитске неравнотеже. Вилаур и сарадници су указали на значајну корелацију између ХБИ и сензоринеуралног оштећења слуха независно од других пратећих фактора ризика као што су: доб, пол, излагање буци, пушење, дијабетес, хипертензија. Други аутори указују на везу између кохлеовестибуларне патологије, нефропатије са хроничним васкуларним оштећењима са факторима кардиоваскуларног ризика. Оштећења на стрији васкуларис унутрашњег уха због поремећаја ендокохлеарног потенцијала је један од могућих механизама оштећења слуха у пацијената са кардиоваскуларним обољењима. Оштећење на нивоу унутрашњег уха може бити повезано са измјењеном вазомоторном реактивности која се често види код пацијената са нефропатијом. Поред тога, неки аутори у својим радовима указују да појачана активност симпатичког нервног система који је изазван неурохуморалним механизмима који се јављају у хронично обољелом бубрегу и морфолошка сличност између микроциркулације у унутрашњем уху и бубрегу указују да је сензоринеурално оштећење слуха код пацијената са ХБИ повезано са вазомоторним поремећајима.

Иако постоји велики број радова који доводе у везу ХБИ и оштећење слуха, код нас још увијек нема студијa којe би утврдилe статус слушне функције код болесника са ХБИ. Због високе преваленце губитка слуха код болесника са ХБИ требаиспитати факторе који доприносе сензоринеуралном општећењу слуха код ових болесника, јер би се аудиометриским скринингом свих болесника са ХБИ могли идентификовати благи облици оштећења слуха и спријечити напредовање до тешког степена оштећења и тиме побољшати квалитет живота ових болесника.



  1. Подобност кандидата да одговори на постављени предмет, циљ и хипотезу

Др Синиша Шолаја је специјализираo оториноларингологију и субспецијализирао аудиологију те одбраниo магистарску тезу 2014.године. У току своје научне каријере објавиo је више радова као аутор и коаутор.Представљен пројекат докторске дисертације је детаљно објашњен и образложен, поткрепљен анализом савремених научних литературних података.Радна хипотеза је јасно формулисана, циљ прецизно дефинисан, док ће дефинисани оперативни кораци уз предложену савремену методологију неминовно довести до валидних резултата.Из свега наведеног неоспорно је да је др Синиша Шолаја подобан и способан кандидат за израду предложене докторске дисертације која би требало да допринесе медицинској науци и струци.

  1. Најмање двије библиографске јединице кандидата из области на коју се односи тема докторске дисертације објављене у водећим националним часописима

1.Ćurčić, Branislava, Radmila Balaban-Đurević, Siniša Šolaja, Radmil Marić, Dražan Erić, and Gabrijela Šolaja. "Anatomske karakteristike arterijske vaskularizacije dorzalne strane stopala." BIOMEDICINSKAISTRAŽIVANJA 7, no. 1 (2016).

2.Siniša Šolaja, Branislava Ćurčić, Radmila Balaban, Siniša Ristić, Miroslav Obrenović, Gabrijela Šolaja. Prisustvo depresije kod pacijenata sa hroničnim subjektivnim tinitusom. BIOMEDICINSKAISTRAŽIVANJA U ŠTAMPI



3.Balaban-Đurević R, Ćurčić B, Vulović M, Marić R,Šolaja S. Karakteristike intraoptičke i perioptičke arterijske vaskularizacije vidnog živca. Biomedicinka istraživanja BIOMEDICINSKA ISTRAŽIVANJA U ŠTAMPI

  1. Методе истраживања и инструменти

Сви испитаници који ће учествовати устудији биће упознати са сврхом и поступком испитивања, те ће се од њих тражити писмена сагласност. Истраживање ће бити рађено у складу са Хелсиншком декларацијом и по принципима Добре клиничке праксе.

Студија је дизајнирана по типу студије пресјека у којој ће бити истраживана учесталост и повезаност сензоринеуралног оштећења слуха код пацијената са ХБИ на редовним хемодијализама са демографским, клиничким и лабораторијским параметрима.



Испитивање ће обухватити најмање 150 пацијената са ХБИ кojи ћe примaти хeмoдиjaлизe на Одјељењу за хемодијализу Универзитетске болнице Фоча и ЈЗУ Болница “Свети Врачеви” Бијељина у току 2016/2017 године. Увидом у досадашње студије преваленца губитка слуха код болесника са ХБИ износи од 45% до 75%. На основу ове преваленце и броја пацијената са ХБИ на хемодијализи у Републици Српској израчуната је величина узорка. Под претпоставком да тај проценат износи 60% на нивоу вјероватноће сигурности од 95%, са прецизношћу од 10 % довољан број јединица посматрања износи 93 пацијента.

Критеријуми за укључивање болесника у испитивање:

  • старост преко 18 година

  • није им раније урађена трансплантација бубрега

  • имали бар једну хемодијализу.

Критеријуми за искључивање из испитивањa:

  • генетско поријекло оштећења слуха и/или

  • синдромска етиологија оштећења слуха и ХБИ

  • професионална или акцедентална изложеност буци

  • кориштење ототоксичних лијекова прије ХБИ

  • повреде

  • кондуктивна наглувост

  • хронична обољења уха

  • други познати разлози оштећења слуха

  • болести ЦНС-а

  • дијагностикован губитак слуха прије ХБИ.

Пацијенти који у дане испитивања буду на редовној хемодијализи у ова два хемодијализна центра ће сеанкетирати помоћу општег упитника и регистровати податаке из медицинске документације и истог дана урадити оториноларинголошки преглед, аудиометријскаи биохемијска испитивања и свима ће бити процијењен квалитет живота. Сви параметри ће за једног испитаника бити одређивани у једном дану, и једнократно.

Општи упитник за све испитанике ће садржавати сљедећа питања:

  • пол

  • доб

  • социоекономски подаци

  • демографски подаци

  • основна болест

  • историја основне и пратећих болести

  • историја раније дијагностикованих наследних или стечених оштећења слуха

  • друге вестибулокохлеарне болести

  • болести ЦНС

  • дијабетес

  • пушачки статус

  • почетак хроничне болести бубрега

  • вријеме од дијагнозе болести бубрега до почетка хемодијализе

  • почетак ХБИ

  • почетак хемодијализе

  • број часова хемодијализе недељно

  • врста дијализе: конвенционална хд, хемодиафилтрација

  • историја ранијих обољења у којима су користили ототоксичне лијекове

  • ототоксични лијекови: аминогликозиди, диуретици (етакринска киселина, фуросемид), салицилати, ванкомицин, трајње лечења, и вријеме њихове примене.

  • xипертензија

  • дужина узимања калцитриола и еритропоетин


Клинички и лaбoрaтoриjски пaрaмeтри:

  1. Оториноларинголошки преглед и функционално испитивање слуха

ОРЛ преглед ће се састојати од прегледа уха, носа и грла стандардним методама прегледа уз отоскопију уха и по потреби отомикроскопију.

Аудиометријско испитивање ће се састојати од:

-тимпанометријe ( објективна метода испитивања слуха биће обављенa са апаратом МТ 10 фирме Interacoustics).

-испитивања акустичког рефлекса (објективна метода испитивања слуха биће обављенa са апаратом МТ10 фирме Interacoustics).

-тоналнe лиминарнe аудиометријe ( стандардна метода одређивања прага слуха) која ће бити рађена стандардним поступком на клиничком апарату фирме СИБИЛМЕД АЦ50-Б у акустички изолованој кабини гдје ће бити одређен праг слуха за фреквенције 250, 500, 1000, 2000, 4000, 6000 Хз, за коштану и ваздушну водљивост.

На основу налаза тоналне лиминарне аудиометрије сви испитаници ће бити подјељени у двије групе: пацијенти који имају и пацијенти који немају оштећења слуха (нормалан слух 0-20 дБ, наглувост лаког степена од 21-40 дБ, наглувост средњег степена од 41-60 дБ, наглувост тешког степена 61-80 дБ, врло тешка наглувост од 81 до 95 дБ, глувоћа праг слуха лошији од 95 дБ).

2. Лабораторијска испитивања

Све биохемијске анализе ће бити рађене стандардним поступком узимања венске крви ( венепункцијом) наконредовнe хемодијализe на дан испитивања а анализе ће бити урађене у биохемијским лабораторијама Универзитетске болнице Фоча и ЈЗУ Болница „Свети Врачеви“ у Бијељини. При томе ће бити кориштени принципи добре лабораторијске праксе.

Стандардним биохемијским методама ће бити одређивани:


  • крвна слика

  • уреа

  • креатинин

  • калијум

  • натријум

  • фосфор

  • калцијум

  • алкална фосфатаза

  • партхормон

  • АЛТ/АСТ,

  • протеини

  • албумини

  • фибриноген

  • гвожђе

  • хсЦРП

  • гукоза

  • HbA1c

  • Kт/V

На основу ових параметара ћемо добити увид у проинфламаторни статус, квалитет хемодијализе, статус гликорегулације испитаника.

Квалитет живота

Пацијенти ће додатно попуњавати Упитник о слушном хендикепу за процјену квалитета живота, специфичан за оштећење слухa ( Hearing Handicap Inventory - Screening -HHIE-S). Уpитник је oформљен да квантификује слушни хендикеp код одраслих особа. Скрининг верзија је самосталан, 5-то минутни упитник, који садржи 10 питања (5 из социјално-ситуационих и 5 из емоционалних области). Пацијент се замоли да попуни упитник о томе како слушно оштећење утиче на различите "слушајуће ситуације". Упитник је кратак, лако разумљив и може се попунити самостално или методом директног интервјуа.



Статистичка обрада података

У раду ће се користити методе дескриптивне и аналитичке статистике. Од метода дескриптивне статистике користиће се мјере централне тенденције и мјере варијабилитета и то: аритметичка средина са стандардном девијацијом, минималне и максималне вриједности, као и релативни бројеви за категоријалне варијабле. Од метода аналитичке статистике користиће се методе за процјену значајности разлике и то: Студент-ов т тест за везане узорке и нумеричку једнофакторску анализу варијансе, као и методе за процјену значајности повезаности – Пеарсон-ов коефицијент линеарне корелације. Регресионе методе (униваријантна/мултиваријантна линеарна и логистичка регресија) биће кориштене да се утврде фактори повезани са појединим показатељима функције слуха. Обје групе испитаника ( са и без оштећења слуха) добијене након учињене тоналне лиминарне аудиометрије ће бити упоређене међусобно по свим параметрима праћења. За статистичку обраду података ће се користи програмски пакет SPSS верзија 21.0 („Statistical Package for Social Sciences SPSS 21.0 Inc, USA)



  1. Очекивани резултати докторске дисертације

Испитивање функција слуха у великој групи од 150 болесника који се лијече понављаним хемодијализама омогућиће да су утврди преваленција оштећења слуха у овој популацији и његов утицај на квалитет живота болесника. Поред тога, испитивање повезаности оштећења слуха са низом демографских, клиничких, биохемијских параметара указаће на факторе ризика за оштећење слуха код болесника на хемодијализи. Како су многи од ових фактора промјенљиви и могу се кориговати, резултати овог испитивања омогућиће правилан одабир превентивних мјера чија би правовремена примјена омогућила да се спријечи оштећење слуха ових болесника.

Оштећењу функција слуха код болесника на хемодијализи се последњих година посвећује велика пажња, јер је њихова патогенеза још увек нејасна. Свеобухватна испитивања фактора ризика за настанак оштећења слуха планирана овим радом биће допринос овим истраживањима.


  1. Процјена потребног времена израде докторске дисертације

Предложеним планом истраживања предвиђено је да истраживање буде проведено од новембра 2016 годинe на Одјељењу за хемодијализу Универзитетске болнице Фоча и ЈЗУ Болницe “Свети Врачеви” Бијељина. Истрaживaњe ћe сe спрoвoдитидо момента када се прикупи узорак од најмање 150 пацијената, oбaвe прeдвиђeнe aнaлизe, фoрмирajубaзe пoдaтaкa, изврши aнaлизa дoбиjeнихрeзултaтa ифoрмирa зaвршнирaд.

.


  1. Име ментора, звање, институција у којој је стекао највише звање, ужа научна област

Проф. Др Ненад Арсовић, ужа научна област Оториноларингологија, Медицински факултет у Београду.

  1. Најмање 5 библиографских јединица које се односе на тему докторске дисeртaциje

  1. Arsovic N, Babic B, Dimitrijevic M, Bukurov B, Vucinic V.Otitis media and facial paralysis as presenting symptoms of a primary middle ear sarcoidosis.Otol Neurotol. 2013;34(8):e121-2.

  2. Arsovic N, Tomanovic N, Bukurov B.Sudden sensorineural hearing loss as first presenting symptom of unifocal Langerhans cell histiocytosis in the temporal bone.Otol Neurotol. 2013 ;34(3):e24-5.

  3. Cvorovic L, Jovanovic MB, Milutinovic Z, Arsovic N, Djeric D. Randomized prospective trial of hyperbaric oxygen therapy and intratympanic steroid injection as salvage treatment of sudden sensorineural hearing loss.Otol Neurotol. 2013 Aug;34(6):1021-6.

  4. Babić B, Arsović N. Assessment of senses of hearing and balance in chronic suppurative otitis media.Srp Arh Celok Lek. 2008;136(5-6):307-12. Review. Serbian.

  5. Babic BB, Petakov MS, Djukic VB, Ognjanovic SI, Arsovic N, Isailovic TV, Milovanovic JD, Macut D, Damjanovic SS.Conductive hearing loss in patients with active acromegaly.Otol Neurotol. 2006 ;27(6):865-70.




  1. Имена осталих чланова Комисије звање, институција у којој је стекао највише звање, ужа научна област

  1. Проф. Др Антон Микић, ужа научна област Оториноларингологија, Медицински факултет у Београду, члан Комисије;

  2. Проф. Др Предраг Станковић, ужа научна област Оториноларингологија, Медицински факултет у Београду, члан Комисије;

  3. Доц. др Властимир Влатковић, ужа научна област Интерна медицина, Медицински факултет у Бањој Луци, члан Комисије;

  4. Проф. др Синиша Ристић, ужа научна област Медицинска физиологија, Медицински факултет у Фочи,члан Комисије.



  1. Најмање 3 библиографских јединица (за чланове Комисије)

1. Mikić A, Zvrko E, Trivić A, Stefanović D, Golubović M. Small cell neuroendocrine tumor of the larynx--a small case series. Coll Antropol. 2012;36 Suppl 2:201-4.

2. Trivic SK, Trivic A, Singer S, Milovanovic J, Stankovic P, Mikic A, Vukasinovic M, Djordjevic V, Jotic A, Folic M, Stevanovic D.European Organization for Research and Treatment of Cancer Quality of Life Questionnaire-Head and Neck Module, updated version: Preliminary psychometric data from Serbian laryngectomized patients.Head Neck. 2016;38 Suppl 1:E916-24.

3. Zvrko E, Mikic A, Vučkovic L.CD105 expression as a measure of microvessel density in supraglottic laryngeal squamous cell carcinoma.Eur Arch Otorhinolaryngol. 2009 ;266(12):1971-6

4. Stojanović J, Ilić N, Stanković P, Arsenijević S, Erdevicki L, Belić B, Zivić L, Banković D.Risk factors for the appearance of minimal pathologic lesions on vocal folds in vocal professionals. Vojnosanit Pregl. 2012;69(11):973-7.

5. Jotic A, Stankovic P, Jesic S, Milovanovic J, Stojanovic M, Djukic V.Voice quality after treatment of early glottic carcinoma.J Voice. 2012;26(3):381-9.

6. Marinković S, Stanković P, Štrbac M, Tomić I, Ćetković M.Cochlea and other spiral forms in nature and art.Am J Otolaryngol. 2012;33(1):80-7.

7. Vlatkovic V, Trbojevic-Stankovic J, Stojimirovic B. Malnutrition-inflammation complex syndrome and hepatitis C in maintenance hemodialysis patients. Ther Apher Dial. 2009;13(2):113-20

8. Vlatković V, Stojimirović B, Obrenović R, Nogić S. Damage to proximal tubular epithelial cells in type 2 diabetes mellitus.Med Pregl. 2007;60(5-6):272-6.

9. Vlatković V, Stojimirović B, Obrenović R, Nogić S. Tubular kidney function in patients with type 2 diabetes mellitus, microalbuminuria and proteinuria.Srp Arh Celok Lek. 2007;135(1-2):38-42

10. Račić M, Kusmuk S, Mašić S, Ristić S, Ivković N, Djukanović L, Božović D.Quality of diabetes care in family medicine practices in eastern Bosnia and Herzegovina.Prim Care Diabetes. 2015;9(2):112-9.

11.Petković N, Ristić S, Stosović M, Dukanović L.Different response to human recombinant erythropoietin in patients undergoing hemodialysis treatment.Med Pregl. 2013;66(3-4):130-7.

12.Ristić S, Lukić L, Maksimović Z, Marić S, Marić V, Kovačević M, Trifunović D, Pavlović D, Mijatović S, Marinković J, Djukanović L. High prevalence of risk factors for chronic kidney disease in Balkan endemic nephropathy foci. Ren Fail. 2012;34(4):467-71.



  1. Изјава да ли је пријављена тема под истим насловом на другој високошколској институцији

Др Синиша Шолаја колико је нама познатo није пријављивао докторску дисертацију под називом:“ Преваленција и фактори ризика за оштећење слуха код болесника лијечених редовним хемодијализама.” ни у једној другој високошколској установи.

ЗАКЉУЧАК

Предложена Комисија је анализирала стручне и научне карактеристике кандидата, као и научну заснованост теме предложене докторске дисертације, те с тога доноси следећи закључак:

Кандидат мр сц др Синиша Шолаја испуњава све услове да се може бавити научно-истраживачким радом а предложена тема у потpуности посједује све елементе потребне за научно-истраживачки рад.

Комисија са задовољством предлаже да се прихвати пројекат докторске дисертације мр сц др Синиша Шолаја под називом ”Преваленција и фактори ризика за оштећење слуха код болесника лијечених редовним хемодијализама.”и упути га Наставно-научном вијећу Медицинског факултета у Фочи Универзитета у Источном Сарајеву за сагласност на приједлог теме докторске дисертације и подобност кандидата.

Фоча, 13.09.2016. године

Чланови Комисије:

.........................................................................................

Проф. др Ненад Арсовић,

Медицински факултет у Београду, Универзитета у Беогрaду

...........................................................................................

Проф. др Антон Микић

Медицински факултет у Београду, Универзитета у Беогрaду

.........................................................................................

Проф. др Предраг Станковић,

Медицински факултет у Београду,Универзитета у Беогрaду

.........................................................................................

Дoц. др Властимир Влатковић

Медицински факултет у Бања Луци, Универзитета у Бања Луци

.........................................................................................

Проф. др Синиша Ристић



Медицински факултет у Фочи, Универзитета у Источном Сарајеву






Достарыңызбен бөлісу:


©kzref.org 2019
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет