Мр Радомир Ј. Поповић истраживач-сарадник



жүктеу 126.85 Kb.
Дата02.04.2019
өлшемі126.85 Kb.

Мр Радомир Ј. Поповић

истраживач-сарадник

Историјски институт
ЦРНИ ЂОРЂЕ ИЛИ КАРА ЂОРЂЕ

(О надимку Ђорђа Петровића)


Апстракт: У овом чланку аутор расправља о надимку Ђорђа Петровића, предводника Првог српског устанка. Због чега је добио надимак Црни Ђорђе, на турском Кара Ђорђе, у српској историографији није посебно расправљано. Полазећи од списа Лазара Ареснијевића Баталке и других мемоариста, аутор је доказао да је надмак Ђорђу дала мајка Марица када јој је у љутњи набио кошницу на главу.


Кључне речи: Ђорђе Петровић, надимак, Црни, Кара, Лазар Аресенијевић Баталака, Гаја Пантелић, вожд.
Надимци историјских личности по правилу не заслужују посебну расправу, већ се о њима пише у оквиру биографских чланака и студија. Међутим, надимак Ђорђа Петровића, вожда Првог српског устанка, заслужује то из разлога што је постао саставни део његовог имена и предложак за назив династије која је Србијом владала седам деценија.

Када и због чега је Ђорђе Петровић, вожда Првог српског устанка, добио надимак Црни, (тур. Каrа) није посебно расправљено у српској историографији. Постоји само једна популарно писана забелешека „Зашто је Карађорђе прозват тако”, која се заснива на казивању Петра Јокића.1

Пошто о Карађорђевом животу до 1804. године готово да нема докуменатрних извора, то се о том раздобљу његовог живота сазнаје само на основу мемоарских списа. У овом раду најпре ћемо се позабавити документарним изворима, домаћим и старним од 1804. године, тј. како је у њима навођено вождово име, а у другом делу изнећемо забелешке мемоариста.
I
У једној од првих вести о устанку у Србији 1804. године земунски свештеник Михаило Пејић обавештава митрополита Стратимировића. То је вест од 22. фебруара 1804. године о почетку устанка на чијем челу је „неки Церни Ђорђе.” Већ 19. марта 1804. године у писму устаника мајору Митезеру вожд је потписан као Карађорђе.2 Четири дана касније у писму митрополиту Стратимировићу, у којем јавља о узроцима и почетку борбе против Турака, потписан је као Ђорђе Кара. Већ 2. априла је Георгије Петронијевић (!), 16. априла 1804. Ђорђо Церни, 21. априла Георгиј Петрович, а 3. маја Ђорђе Петрович, комедант од Сервије. У писмима устаничких старешина Србима у Ј. Уграској од којих су тражили помоћ, његово име је наведено као Георгиј Петрович Црни и Ђорђе Петров. У писму од 15. маја је Карађорђе Петровић, затим у писмима из јуна 1804. Георгије Петров, Георгије Петровић, Георгије Петрович, Kara Đorđe Petrović. У писму владики бачком од 15. јула 1804. потписан је као Петрович Церни Георгије, а у другом писму истом адресату, истог дана, Ђорђе Петровић. У одлуци устаничких власти о аграрним обавезама сељака насељених на прњаворима од 1. септембра 1804. у потпису је Карађорђе Петровић, а исти документ је потврђен 1812. године и тад је у потпису каваљир Георгије Петровић.3 Разноликост под којим је вождово име навођено у домаћим докуметнима у првим годинама устанака задржала се до 1813. године.

У аустријским документима и оним које је вожд са осталим старешинама упућивао разним аустријским официрима и званичницима, његово име, нарочито у првим годинама устанка, такође, је различито навођено. Уочљиво је да је српска варијанта надимка више коришћена од турске. Као пример, наводимо варијанте вождовог имена у аустријским документима из 1804. и из 1813. године. У документима из 1804. године помиње се као: Zerno Georgie Petrovich (стр. 56), Czerny Georgie (стр. 123, 165, 197, 305, 350, 360, 373, 385, 424), Czerny Gyorgie (стр. 332), Czerny Georges (стр. 410), Czerny Georgi Petrovich (стр. 259), Czerni Georgie (стр. 63, 66, 112, 141, 142, 194, 390, 412), Czerni Gjorgje (стр. 123), Czerni Georgje (стр. 157,423,426), Czerni George (стр. 411), Kara Georgie (стр. 71, 77, 119), Kara Georgy Petrovich (стр. 258), Kara Gjorche Petrovics (стр. 272), Kara Gjorgje Petrovics (стр. 274), Kara Gyorgye Petrovics (стр. 265), Karageorgie (стр. 101), Zerny Georgie (стр. 78, 162), Zerni Georgy Petrovich (стр. 129), Zerny Georgi Petrovich (стр. 260), Zerni Georgi (стр. 134), Georgie Petrovich (стр. 126,205), Георгие Петровић (стр. 204) и Tscherni Georgi (стр. 382).4 Митрополит Стартимировић, описујући узорке устанака Срба у писму надвојводи Карлу од 18. августа 1804. наводи вождово пуно име Georgi Petrovics и обе варијанте презимена Czerni (Kara).5 Описујући карактерне особине устаничких старешина, Стратимировић у другом писму наводи вождово име на следећи начин: „Gyorgie Petrovics sonst Cyerni oder Kara, des Schwarz bedeutet [...].”6

У аустријским документима из 1813. године, међутим, вождово име пише се претежно уједначено-Georg Petrovich, а ретко, уместо пуног имена и презимена навођен је надимак Црни или Черни (Czerny Georgy, Tsherni Georgi, Czerny Georg), или титула oberanführer Petrovics. Само на неколико места помиње се као Kara Georg Petrovich.7

Вождово име, такође, различито је навођено и у руским документима, у којима јавља у следећим варијантама: Черни Георг Петрович, Кара Джорджие Петрович, Кара Чеорч Петрович, Черный Георг Петрович, Черна Егор Петрович, Георгий, Георгий Петрович Черний, Црни Георгие Петрович, Кара-Георгий, Черно-Георгий, Черный Георгие Петрович, Карагеоргий Петрович, Джордже, Кара Джордж Петрович, Георгий Петрович, Черный Георгий Петрович, Черный Георгий, Петрович Гергий, Черни Жорж, Церни Георгие Петрович, Георгий Черный, Церный Георгий Петрович.8

У малобројним књигама насталим у време Првог српског устанка, нарочито на његовом почетку, вожд се помиње као Црни или Черни. Гаврило Ковачевић у стиховима написаној историји почетка Првог српског устанка у првом издању доследно вожда помиње као Црног Ђорђа,9 а две године касније у другом издању тог свог дела помиње га као Черног Ђорђа (Черный Ђωрђе, или Георгиј Черниј Петрович).10 Јоаким Вујић 1805. године пише о Церном Георгију.11

Из изложеног јасно је да је Карађорђе надимак добио пре 1804. године. Да видимо шта о томе пишу мемоаристи.


II

Вождови савременици Петар Јокић и Лазар Арсенијевић Баталака оставили су забелешке о надимку вожда Првог српског устанка, али вождови биографи Миленко Вукићевић, Владимир Ћоровић, Драгослав Страњаковић и Радош Љушић не расправљају посебно о томе.12

У најпотпунијој Карађорђевој биографији коју је написао Радош Љушић, на два места наведене су могуће варијанте Карађорђевог надимка, али се ни за једну од њих не опредељује. Говорећи о Карађорђевом убиству оца, изнео је једну, мање вероватну претпоставку, у односу на ону коју је већ изнео, а та је да је Марица, Карађорђева мајка, кад је сазнала да је убио оца, „проклела сина и назвала га Црним. Овај надимак”, закључује Љушић, „без обзира да ли је тада настао, постао је део његовог имена, и што је још битније, предложак презимена династије.”13 У закључном поглављу у којем је оцењена Карађорђева историјска улога Љушић је, с резревом и у другом контексту навео Баталакину верзију Карађорђевог надимка о којој ће бити речи.14

Петар Јокић из Тополе рођен је око 1779. године. Као Карађорђев пријатељ из младости имао је запажену улогу у припремању Устанака, а од 1804. до 1813. био је вождов заповедник гарде. Према Петру Јокићу, надимак Црни, Ђорђе је добио уочи Кочине крајине, када је у селу Бајевцу у Ваљевском крају хајдуковао.



„Кад је он четовао заокупи га једном потера. Ђорђе дође на један извор близу села гди се потера не нада; пио воде, па седи. А дође једна баба на воду. Он је запита: „Каква је то гунгула по селу баба?”„Та, онај црни и не бели Ђорђе одметнуо се у ајдуке, па више зла почини него Турци, па њега оће да ватају”.„А, којекуде, познајеш ли ти тог црног Ђорђа?” „Ја га не знам.” „А по души те, сад га познај,” па камењем бабу, све јој котлове поразбија и главу, па утече. „Којекуде, није ме нико други назвао Црним него баба, али сам јој и платио”. Ово ми је толико пута приповедао, пок[ојни] Господар, вели Г. Јокић.”15

Без обзира на то што се у свом исказу позива на Карађорђеве речи, Јокићев исказ подложан је критици. Он је своја сећања казивао у поодмаклој животној доби, када је имао око 71 годину. Милан Ђ. Милићевић, тада учитељ у Тополи, Јокићева казивања почео је да бележи 17. новембра 1851. године, а већ 24. априла 1852. године Карађорђев буљукбаша је умро.16 Примећена је и Јокићева тенденциозност. Он, рецимо, у својим казивањима не приповеда о Карађорђевој љутњи коју је искалио над њим у јесен 1809. године, када га је замало из пиштоља убио. Даљом критиком Јокићевог исказа, намеће се питање ко је онда раширио Карађорђев надимак, ако су учесници поменутог догађаја будући вожд и старица. Несрећној жени после тог искуства, више није падало на памет да говори о „Црном” Ђорђу. Исто тако, можемо претпоставити да и Ђорђе Петровић, који се толико расрдио није другима причао нешто што му, очигледно, није ишло у прилог.

Али, Јокићево казивање не морамо одбацити као потпуно неистинито. Извори потврђују да је у време Кочине крајине, Карађорђе често боравио у ваљевском крају, ратујући повремено у фрајкору, а повремено хајдукујући.17 Вероватније је, да је Ђорђе Петровић већ тада био познат по надимку Црни. Томе у прилог иде и Баталакина верзија Карађорђевог надимка, која је утемељена на казивањима чланова Карађорђеве пордице.

Лазар Арсенијевић Баталака (1795-1869) је више од десет година провео у емиграцији у Русији са истакнутим старешинама Првог српског устанка. Првих година био је у непосредној близини Карађорђа и његове породице, захваљујући чему је сазнао многе појединости из вождовог живота. Мада је у време уставобранитељске владавине вршио важне државне послове, сматрао је да му је главна дужност да опише догађаје из Првог српског устанка. Током свог службовања прикупљао је грађу о Првом српском устанку на основу које је написао, постхумно обајвљено дело, Историја српског устанка. Осим тог опширног, више оспораваног, него хваљеног дела, иза Баталаке остало је још неколико необајвљених списа. Један од тих списа недавно је објављен у књизи Живот и прикљученија Карађорђа18 из којег наводимо Баталакин запис о Карађорђевом надимку:

Кад је удавао једну од своји сестара, поред другог спремања уз њу, смисли он [Карађорђе] и неколико кошница из свог кованлука19 дати јој, па онда, у тој намери будући, заједно са мајком оде у кованлук да ове намерене кошнице за сестру одбере. Дошавши у кованлук, он помоћу мајке своје, и у договору с њом одабере шест кошница, и изостави и’ на страну. Но ове кошнице ваљда су таке биле да би се једва до цвета одржати могле. Мати његова није му, при том његовом наређивању, ништа тела примјетити, у мисли да ће она други пут сама у кованлук доћи, па ове рђаве кошнице бољима заменити, које он опазити неће, јер је једна кошница с поља као и друга, а ваљда их неће хтети више ни загледати ни подизати те да и’ у томе позна. Како је смислила тако она и учини. Али Карађорђе, с други послова домаћи једном враћајући се кући, узгред и на овај кованлук сврати се, и тек што је на овај наступио, и не дошавши јошт до кошница, он примети да су они шест кошница поизмењане, и у себи помисли да то нико други учинио није до његова мати, па зато није тео ништа ни дирати у оне кошнице, већ дође кући и ником ништа не казујући и не говорећи о тим. После више дана позове Карађорђе мајку своју да заједно иду у кованлук те да прегледају њине домаће кошнице, и да их прочисте, јер пролеће зачиње, а и она се здраво у пчеловодству разумевала. Мати, не знајући да је он пре овога пута већ био на кованлуку, и спазио шта је она урадила, пође с њим. А кад тамо дођу и у кованлук уђу, он и невешт чинећи се на оних шест кошница за сестру му издвојени, почне своје, с мајком заједно прегледати, па и при гдикојој, коју је мати његова променила, чудити се, како је за кратко време ослабила, говорећи мајци: „А знам какве су пуне и јаке биле онда, кад сам они шест за сестру издвојио”. Почем овако редом све своје кошнице прегледао, а он онда позове матер да и сестрине виде. Она је ома видила шта је како ју је и тамо позвао, али се није имало кудкамо. Приступивши Карађорђе и сестриним кошницама, почео их је ома једну по једну, с мајком извртати и загледати, па и матери говорити:

-„Али шта је ово мајо, какво је ово чудо? Ти знаш какве су слабе биле кад смо их пре 10 до 20 дана издвојили, а гледај сад како су се наплодиле и напуниле. Мати је ћутала, али Карађорђу то не буде доста, већ трећу ли или четврту кошницу кад изврне, а он с њом те матери на главу набије, рекавши јој:

-„Кад више волиш туђој кући него својој, а оно којекуде ето ти нек ти тако буде”. У Карађорђевој фамилији говорило се, као што сам и ја чуо приповедати их, да му је мати у том случају или догађају, рекла:

-„Црни Ђорђе шта то уради данас са мном,” и да је од тада прозван он Црним Ђорђем или Карађорђем.20

Баталакину верзију потврђује казивањe Гаје Пантелића, Карађорђевог пријатеља и суседа који је био добро упућен у односе у Карађорђевој породици. Та белешка гласи: „Гаја зна [ону њиву] и оно место где су биле кошнице и где је натакао трмку на главу матери Карађорђе.”21

Када се узме у обзир Карађорђева прека природа, када је у наступу гнева био спреман на крајње поступке (убиство оца и брата), онда описано искаљивање беса над мајком није искључено и оно само потврђује његову сурову природу.

Дакле, надимак Црни, Ђорђу Петровићу дала је мајка Марица када јој је у љутњи „набио” кошницу на главу. Када се тај догађај тачно збио тешко је утврдити. Карађорђе је имао три сестре: Марију, Милицу и Госпојину. Док се за Марију зна да се удала 1788. године за Милију Пантелића из Неродима у Срему,22 дотле се године удаје осталих Карађорђевих сестара не знају. Госпојина је била удата за неког Герасима у Венчанима.23 У време Карађорђевог бекства у Аустрију крајем 1785. или почетком 1786. године Милица је имала око десет година.24 Није познато где и када се она удала.

У породици је назван „Црни”, а од 1804. године у употреби је све чешће турска варијанта надимка, која је постала основа за презиме династије.

SUMMARY
CRNI DJORDJE OR KARA DJORDJE



About nickname of Djordje Petrovic
At the beginning First Serbian Uprising Djordje Petrovic is called Crny or on Turkish language Kara. When and way he has got that nickname, which is became part of his name, that isn’t specially discussing in Serbian historyography. In this work on the basis memoirs contemporary, before all Lazar Arsenijevic Batalaka and Gaja Pantelic, author is prove that nickname Djordje has got by his mother, when he stuff hive on her head. Then she called him Crni /Black/. During First Serbian Uprising, in domestic and foreign scourses, vozd’s nickname was Turkish variant Kara. This form is became part of surname famous Serbian dynasty Karadjordjevich which ruled more than 70 years.



1 Цртице о Карађорђу, Мала ђачка библиотека, Свеска III, Београд 1904, 73-75. Аутор поменутог чланка је непозант, а објашњење у тој причи више одоговора приликама с почетка 20. века у којем је Аустро-Угарска била највећа спољна претња Србији. Jован Хаџић, у вождовој биографији Живот Кара-Ђорђа Петровића врховнога вожда народа србског, истиче да не жели да расправља о „придевку” Кара, односно, Црни, „кои се свагда к имену Ђорђе врховнога вожда Србског придавао.” Али, зато наводи један догађај који се догодио на почетку устанка: „Јошт нешто нека овде стоји о Црноме, што характеристически принадлежи самоме Карађорђу. Кад је јошт прве године српске буне против дахија, 1804. у лето, Бећир-паша из Босне од цара послат под Београд дошао да како мир између Срба и дахија учини, да би се то лакше концу привело, радило се са посредствовањем и јемствовањем Немаца. И тога ради прешао је Карађорђе са неколико војвода своји у Земун, куда су и неколико одабрани од стране Турака дошли, а и од стране немачке неки од Двора наређени ту се нашли. У дужем разговору загледа се један од Турака у Карађорђа и видећи га у обичном његовом простом оделу запита: „Та јеси ли ти баш Црни Ђорђе?” А он одговори: „Ја сам, ја, којекуде, ја сам Црни Ђорђе, коме црн, коме бел. Србима сам бео као снег, а Турцима ћу бити и црњи, ако Бог да, како они раде.” (Дела Димитрија Давидовића, књига I, Beograd 1846, 158-160).

2 Први српски устанак, Акта и писма на српском језику, књ. 1 (1804-1806) (у редакцији Р. Перовића), Београд, 1977, 59. (Даље: Акта и писма).

3 Исто, 55, 59, 60, 63, 67, 72, 73, 74, 79, 80, 81, 84, 85, 93, 95, 96, 100. У писмима из 1805. године вождово име је наведено у следећим варијантама: Карађорђе Петровић, Кара Ђорђе Петровић, Црни Ђорђе Петровић, Церни Гео[р]гиј Петровић, Георгиј Петровић (Исто, 111, 118, 124-125, 126, 128). Наредне, 1806, потписиван је на следећи начин: Церни Георгије Петрович, Карађорђе Петровић, Церни Георгије Петровић, Карађорђе Петрович, Церни Георгије Петрович, Георгије Петровић, Карађорђе Петровић, Георгиј Петрович, Карађорђе Петровић, Георгиј Петрович, Георгиј Петрович, Церни Георгиј Петрович (Исто, 149, 151, 154, 155, 172, 177, 178, 190, 192, 196, 230, 236, 237). У писмима из 1807. године: Георгиј Петровић, Карагеоргиј Петрович, Карађорђе Петровић, К[ара] Ђорђе Петровић, Црни Георг Петровић, Черни Георгиј Петрович, Карађорђе Петровић, Черни Георгиј Петрович, Црни Георгиј Петровић, К[ара] Ђор[ђе] Петровић, Карађорђије Петровић, Карађорђе Петровић, Георгије Петрович (Исто, 252, 256, 260, 261, 267, 268, 269, 271, 280, 282, 283, 285, 295, 306, 309).

4 Ивић, Алекса, Списи бечких архива о Првом српском устанку, књ. 1, Година 1804, Београд, 1935

5 Исто, 316.

6 „Ђорђе Петровић, иначе Црни или Кара, значи Шварц [нем. Црни-прим. Р.П.]” Исто, 327; Видети и: Личности у српском устанку од 1804 године. Неке карактеристичне забелешке о лицима која су руковала пословима и имала каква утицаја на српски устанак од 1804 године (превео Павле Стевановић), Српски књижевни гласник 19 (1907), 259-264; 350-355.

7 Ивић, Алекса, Списи бечких архива о Првом српском устанку, књ. 11, година 1813, Београд, 1973, 59, 60, 146, 165.

8 Первое сербское восстание 1804-1813 гг. и Россия; Први српски устанак 1804-1813 гг. и Русија, Книга первая, 1804-1807, Москва, 1980.

9 Гаврило Ковачевић, Пјесн о случайном возмушћенији в Сербии приклучившемсја и о изображении дјел Сербијанов в дејствији произведених исторически поведена и у стихове сложена, Будим 1804, 10, 14, 17, 18, 25, 31, 32, 41, 42. „Срби се сложно на ноге дигоше/и к Црном Ђорђу отидоше”; „докле Црног Ђорђа не ухвате”.

10 Г. Ковачевић, Пјесн о возмушћенији в Сербии приклучившемсја, Будим 1806, 7, 11, 15, 16, 25, 28, 32, 3, 43.

11 „Сказуесе, да Сербли чрезъ едногъ своегъ Вожда именемъ Церногъ Георгїя, иначе Георгїя Петровича есу себе у свободу посатвили [...]” Ј. Вујић, Руководство къ французстѣй Граматіцѣ во употребленіэ Славено-Сербскія юности, Будим 1805, 342, 343.

12 Владимир Ћоровић, Карађорђе и Први српски устанак, Београд 1937; Драгосалав Страњаковић, Карађорђе, Београд 1938.

13 Радош Љушић, Вожд Карађорђе 1, Београд 20002, 30. Љушић се позива на руског мајора Каменског који је 1808. године боравио у Србији и који је на следећи начин описао вожда: „Црном Ђорђу биће око 40 година, стаса је високог, широкије плећа, лица дугачка, а у дну широка, очи мале удубљене, нос на крају шиљаст, црномањаст, брије браду, а има врло мале бркове, косу чешља натраг и носи перчин, који му покрива ртњачу. (...) Зову га црнијем не за то што је црномањаст, већ зато, што му је мајка дала то име онда кад је он свог оца убио”( В. М. Г. Медаковић, Први србски устанка и његов жалсотни свршетак, Нови Сад, 1893, 75).

14 Р. Љушић, нав. дело, 286.

15 Јанићије Ђурић, Гаја Пантелић, Петар Јокић, Анта Протић, Казивања о српском устанку 1804, приредила Драгана Самарџић, Београд 1980, 156. (Даље: Казивања). Јокићеву верзију прихвата и Милан Ђ. Милићевић (Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, Београд 1888, 216).

16 Казивања, 151; Милан Ђ.Милићевић, Исто.

17 Радош Љушић наводи да „за време овог рата тешко је разлучити када је био хајдук, а када фрајкорац” ( нав. дело, 36). Епизоду између Карађорђа и бабе Љушић не доводи у везу са надимком, већ у везу са хајдучијом која је тада „попримила вид разбојништва.”

18 Лазар Арсенијевић Баталака, Живот и прикљученија Карађорђа ( О рођењу, животу, својствима душевним и тјелесним и прикљученијама Ђорђа Петровића Црног Ђорђа (Кара Ђорђа), приредио Радомир Ј. Поповић, Београд 2004.

19 Пчелињака.

20 Л. А. Баталака, нав. дело, 40-41.

21 Казивања, 144.

22 Р. Љушић, нав. дело, 33. Гаја Пантелић пише да се удала у Влакчу (Казивања, 141-142)

23 Казивања, 112.

24 Исто, 79.






Достарыңызбен бөлісу:


©kzref.org 2019
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет