Писана припрема за час



жүктеу 59.02 Kb.
Дата15.05.2019
өлшемі59.02 Kb.




Предмет

Српски језик и књижевност



Име наставника




Име школе




Разред

Трећи (5 часова недељно)



Наставна тема

Српска књижевност између два рата



Наставна јединица

(час број )


Момчило Настасијевић, Туга у камену (анализа песме)



Циљ часа

Упознавање ученика са поетиком Момчила Настасијевића и матерњом мелодијом у контексту српске књижевности између два рата



Задаци часа

Образовни

Анализа песме Туга у камену; тематско-мотивска и језичко-стилска анализа песме; учење о матерњој мелодији; херметичност.

Васпитни

Неговање афирмативног и продуктивног односа према традицији; развијање књижевног укуса и читалачких навика; развијање језичког сензибилитета; истицање трајних уметничких и животних вредности.

Функционални

Развијање аналитичких потенцијала и критичког мишљења; развијање спососбности интертекстуалног и компаративног размишљања о уметничком делу

Тип часа

Облик рада

Метода рада

УЧ

ИНГ

УСУ

ПУ

ПО

ФР

ГР

ИР

РП

МО

ДИ

ПЗ

РУ

КВ

РТ

ИА

ИР

Наставна средства

Читанка, табла, паметна табла



Литература




  1. Др Оливера Радуловић, Јелена Журић, Читанка за српски језик и књижевност за трећи разред гимназија и средњих стручних школа, Едука, 2017.

  2. Новица Петковић, Огледи о српским песницима, Друштво за српски језик и књижевност, Београд, 2004.

  3. Љубомир Симовић, Белешке о поезији М. Настасијевића, предговор збирци Пет лирских кругова, 1980.




Корелација са другим предметима

Музичка култура



Ток часа

Уводни део часа

Пратећи слајд презентацију и фотографије које се на њој налазе, упознајемо ученике са животом и радом песника, есејисте, приповедача и драмског писца Момчила Настасијевића. Причамо о рођењу и одрастању у Горњем Милановцу, о талентованој уметничкој породици; о школовању у Београду, студијама француског језика; о животу у Паризу; о позиву професора у београдској гимназији; о најзначајнијим делима; посебно о Пет (седам) лирских кругова.

Напомињемо да се вратио фолклорном стиху и мелосу да би у њима открио оно што је назвао матерња мелодија.


Главни део часа

Да бисмо лакше објснили тај појам, веома важан за разумевање Настасијевићеве поезије, читамо одломак из есеја За матерњу мелодију. Одломак се налази у Читанци на стр. 304. Сугеришемо ученицима да подвуку најзначајнији део одломка и да образложе на који начин су разумели овај појам.

Прелазимо на читање песме, али пре тога разговарамо о наслову Туга у камену. Каква је то туга, како је могу описати?

Песму читамо више пута јер након једног читања остаје нејасна, али се враћамо наслову песме закључујући да је у питању стална, вечна туга лирског субјекта која проистиче из исконске везаности за земљу и безброј сила које га ту држе.


Анализирамо композицију песме. Број строфа, нумерацију целина, дистих и терцину које се смењују, краткоћу, сведеност стиха, затим заокружену форму у којој песма почиње и завршава се исто. Анализирамо риму и њено необично смењивање. Посматрамо визуелну представу песме, белине, запете, црте, кратак стих и уочавамо да она сама изгледа као да је уклесана у камен.

Какав је ритам песме? Каква је њена мелодија?
Тумачимо уводне и завршне стихове закључујући да има нека мисао, нека мука коју је тешко уобличити, изрећи, док су земља и небо спојени дугом, као луком и указују на чежњу за нечим вишим. На то упућују и наредни стихови И кренем, и родна коб/ све дубље ме корени, али и стихови: Све зове – остајем. / Кореном у камену тузи затварам круг.

Уочавамо немогућност одласка, отргнућа од онога што је дубоко укорењено у лирском субјекту. Његови покушаји да се отисне остају неуспешни; њега вуче чежња некуд даље, више, али ипак остаје ту где је, не нужно физички, већ у себи заувек носи тај склоп, ту структуру, насталу на овом тлу. Песник то именује као тугу, али да ли заиста лирски субјекат пати због ове констатације? Прихвата је као чињеницу, као датост, као део њега самог који даље жели да истражује. Указује да је човек судбински везан за земљу, то је траг који заувек остаје у њему, као у камену. Чује глас даљина, али ипак остаје, неке чежње га даље вуку, али он остаје и тако тузи затвара круг.


Враћамо се језичкостилском изразу, пре свега избору лексике. Ученицима дајемо задатак да подвуку речи које су им необичне, да означе архаизме и неологизме (свеудиљ, твари, луг, патник, цик). Говоримо им да је Настасијевић писац за чије је дело штампан речник да би се поједини термини боље могли разумети. Наглашавамо да овај податак додатно указује на богатство речника, на коришћење старих (архаичних) речи и израза којима даје нова, вишеслојна значења.

Неки проучаваоци књижевности за Настасијевића кажу да је творац језичког експеримента. Песник тежи, то видимо и на основу песме Туга у камену, концизности, редуковању језичког материјала, нарочито оног који повезује, објашњава. Не даје пуну слику, већ само сугерише. Трага за оним најдубљим значењима. Он жели да говори о суштини језиком суштине.

Утицао је на О. Давича и В. Попу, а сам не припада ниједном књижевном правцу.


Завршни део часа

На крају часа читамо одломке из есеја Новице Петковића и Љубомира Симовића о поезији Момчила Настасијевића. Одломци се налазе у Читанци на стр. 304.

Разговарамо о прочитаном и о разлици која постоји између Настасијевића и других песника. О односу према поезији, стварности, рату...


Изглед табле

Момчило Настасијевић



Туга у камену


  • Збирка песама Пет лирских кругова (1932)

  • садржи Јутрења, Вечерња, Бдења, Глухоте и Речи у камену

  • још два, остала у рукопису: Магновења и Одјеци




  • песма Туга у камену из циклуса Магновења

  • подељена је на одељке, који су означени бројевима

  • матерња мелодија

  • економичност језичног израза – језик суштине

  • судбинска везаност за тле

  • Све зове – остајем



Анализа рада на часу








Достарыңызбен бөлісу:


©kzref.org 2019
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет