Предмет: православни катихизис разред: први



жүктеу 52.02 Kb.
Дата27.03.2018
өлшемі52.02 Kb.

Школа: ОШ "Свети Сава", Бачка Паланка

Предмет: ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС разред: ПРВИ

Наставник: Славица Јурић


РЕД.БР.ЧАСА

15,16

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА

ЦРКВА ЗАЈЕДНИЦА ЉУБАВИ

ТИП ЧАСА

обрада

МЕТОДЕ РАДА

Дијалошка, илустративна, поређење практчни радови

ОБЛИЦИ РАДА

Фронтални, индвидуални


НАСТАВНА СРЕДСТВА

Радна свеска и уџбеник; илустрације Нојеве барке и храма; лист хартије, бојице, лепак, маказе; срца са преградама у која се уцртавају или уписују имена онога кога волимо и шта волимо; велика барка која подсећа на цркву коју вероучитељ прави за свако одељење и на коју се лепе мале барке са срцадима сваког ученика појединачно; касета дечијих песмица о љубави "Песме за децу и одрасле" Драгана Којовића Које.

ВРСТА НАСТАВЕ

Активна, учење открићем

ОБЈЕКТИ

учионица

КОРЕЛАЦИЈА




ЦИЉ ЧАЦА

Уочити да кроз љубав према некоме и нечему тај постаје вредан и посебан за нас

ВАСПИТНИ ЗАДАЦИ

Развијање љубави код ученика, осећаја заједнице и дељења са онима које волимо

ОБРАЗОВНИ ЗАДАЦИ

Да Бог све чини из љубави према нама, да оно што приносимо Богу треба да буде што узвишеније и лепше. Да је љубав према људима = љубави према Богу

ФУНКЦИОНАЛНИ ЗАДАЦИ

Разликовање цркве као грађевине - храма од Цркве као заједнице људи и свега створеног на путу до спасења; развијање практичних вештина савијања, лепљења, писања ситних слова и цртежа....

ПЛАН ЧАСА – ТОК НАСТАВНОГ РАДА


Литература: "Тајанствено путовање", Анастасија и Ненад Илић

"Радна свеска за веронауку за 1. разред", Ненад Марковић

"Црквени словар - Православни Катихизис за 1. разред" Игњатије Мидић

"Буквар Православља - приручник за прву годину учења"

"Православна читанка", Радиша Јовановић

"Библија за децу" (у 365 прича)



Време: 90 минута (2 одвојена школска часа)

1. час (45 минута)
Час почиње заједничком молитвом "Оче наш".

У уводном делу часа разговорамо о љубави – кога и шта све волимо: које људе, коју храну, које животиње, боје, играчке, послове, предмете... Питањем зашто нешто или неког волимо покушавамо да добијемо образложење о корисности или пореклу неког предмета, лепоти нечега или неког, нечијој доброти, нашој бризи за неког или нешто. У разговору акценат ставити на љубав према ближњима. Разговор проблематизујемо тако што питамо децу шта и кога воли онај кога ми волимо и да ли волимо исте ствари, бића, храну, појаве... као и ти људи које волимо. Навести децу да објасне зашто неког воле и шта чине за оне које воле да би постала свесна да је љубав узајамно давање. Шта се дешава када неко погреши према нама? Зашто му опростимо?



У средишњем делу часа деци се поделе срца од хартије, ишпартана и подељена на мале квадратиће и захтева од њих да у пољима унутар срца нацртају и обоје шта све воле и кога све воле. Док цртају може им се пустити дечија музика (Песме за децу и одрасле, Драган Којовић Која).




У завршном делу часа деца слободно излажу своје радове и гледају шта су други нацртали. Вероучитељ скреће дечију пажњу на различите ствари и бића у преградама различите деце.
Неко воли пса, а неко га се боји и не воли га. Шта ће чинити онај који не воли пса, али воли његовог власника зато што му је то најбољи друг? Како ће он свом другу показати да га ипак воли без обзира што не воли његовог пса? Или, други пример: неко не воли пицу, али његов друг воли. Шта ће му спремити кад му дође друг у госте? Објаснити деци да се та реч зове пожртвованост и да увек прати љубав. Срца се одлажу у учионицу или их носе кући, а вероучитељ напомиње да их сачувају јер ће следећи час наставити причу о љубави.
Час се завршава молитвом Богородице Дјево.

2. час (45 минута)
Час почиње молитвом Оче наш.

У уводном делу часа, одржавши обећање са претходног часа да ће наставити причу о љубави, вероучитељ одмах поставља проблемски задатак пред децу: Да ли нас они који нас воле понекад кажњавају и зашто? Како знамо да нас они воле и после казне. Наведите пример. Које су то наше особине због чега су нас родитељи казнили? Јесу ли оне добре или лоше, да ли је то опасно за нас?


Дечије одговоре вероучитељ повезује са сличном библијском ситуацијом и исприча им старозаветну причу о потопу када су људи имали само лоше особине, нису били добри и сасвим су заборавили Бога. Богу је било јако жао што су се људска срца искварила и покајао се што је створио људе, па је решио да целу земљу потопи. Али, постојао је један човек који је био добар и звао се Ноје. Навести затим децу да наведу које су то добре особине које је Ноје могао да има. Зато је Бог решио да њега и његову породицу спасе, а остале зле људе да потопи. Причу о грађењу барке поткрепити илустрацијама Нојеве барке са пртљагом у барци, наводећи децу да се сете што више ситница које је Ноје ставио у барку, да размисле зашто је Бог рекао Ноју да стави у барку од свих животиња по један пар: мушко и женско; зашто да понесе семење свих биљака за које је знао. Након заустављања кише коју је Бог послао на земљу, Ноје је из барке пустио голубицу и кад се она вратила са гранчицом у кљуну, Ноје и његова породица су се веселили. Питати децу зашто су се толико обрадовали, шта је та гранчица значила. Причу закључити тиме да су се на копну поново размножиле све биљке и животиње и људи. Само, сада су Нојеви потомци (деца, унучад, праунучад...) били добри.

У средишњем делу часа од листа хартије правимо барку (чамац) савијањем хартије. Пошто сви направе чамац (они вештији ће помоћи мање вештима), деца ће ставити свој ''пртљаг'' са срца исцртаног на претходном часу у своју барку.


У завршном делу часа вероучитељ износи велики брод од картона који подсећа на цркву (може да га направи или да покаже цртеж) и тражи да деца виде и наведу сличност између њихових малих чамчића и великог брода; затим, да уоче на шта их велики брод подсећа (на храм). Шта тај храм све садржи, ко и шта се све на њему затекло? Уз помоћ вероучитеља изводе закључак да црква није само грађевина, него све оно што ми волимо и кога волимо, а с нама су и сви други људи који такође неког и нешто воле. На броду има места за сваког - и за она бића које можда неко не воли, али нам неће ништа нажао учинити јер Бог брине да на броду сви буду безбедни. Деци кажемо да је капетан тог брода – Цркве Исус Христос Од деце се затим тражи да кажу шта мисле куда путује тај брод који је уствари Црква. Вероучитељ их наводи да се сете како је Нојева барка путовала према његовом спасењу и да размисле где је наше спасење. Ко то воли све људе? Како се зове царство Бога Оца? На крају часа вероучитеа на великом броду исписује: БАРКА ЗА ЦАРСТВО НЕБЕСКО (БОЖИЈЕ) и објашњава да смо ми сваки дан на невидљивом, тајанственом путовању према Богу заједно са свим осталим људима и тварима који чине Цркву. Деца исто записују на своје барке спасења. Мале дечије барке могу да се прикаче на велику барку, ако вероучитељ тако замислио и ако се деци допада, а могу да се залепе у свеску.



Час се завршава молитвом Богородице Дјево.



Прилози:- барка - чамац савијена од листа хартије

  • срце од хартије са преградама у које се уцртавају или уписују бића и твар коју деца

  • илустрација Нојеве барке



Достарыңызбен бөлісу:


©kzref.org 2019
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет